Екс ан Прованс
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Екс ан Прованс фр. Aix-en-Provence | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Француска |
Регион | Прованса-Алпи-Азурна обала |
Департман | Ушће Роне |
Становништво | |
Становништво | |
— 2019. | 145.133 [1] |
— густина | 779,95 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 31′ 52″ С; 5° 27′ 14″ И / 43.531127° С; 5.454025° И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Апс. висина | 173 m |
Површина | 186,08 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 13100, 13090 |
INSEE код | 13001 |
Екс ан Прованс (фр. Aix-en-Provence, изговор [ɛksɑ̃pʀovɑ̃s]) град је у јужној Француској, око 30 километара од Марсеља. Налази се у регији Прованса и департману Ушће Роне. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 142.534.
Историја
[уреди | уреди извор]У том подручју су у 4. веку п. н. е. живела келтско-лигурска племена. Екс се најпре звао Аква Секстија(лат. Aquae Sextiae) је основао 122. п. н. е. римски конзул Секстиније Калвин, на месту где су се налазили топли извори и конзул је дао име изворима. Ту се 102. п. н. е., одиграла битка код Акве Секстије, у којој су Римљани под заповедништвом Гаја Марија победили Кимбре и Теутонце. Ухваћене германске жене су при томе извршиле масовно самоубиство, што је ушло у легенду као пример германског херојства.
У 4. веку Екс ан Прованс је постао метропола Нарбоније Секунде. Визиготи су га заузели 477. У следећем веку наизменично су га пљачкали Франци и Ломбарди, а Сарацени су га заузели 731. За време средњег века био је главни град Провансе, али тек у и после 12. века достиже зенит, када под кућама Арагон и Анжу постаје уметнички и интелектуални центар.
Посебно је био значајан у доба доброг краља Ренеа I од Напуља. Град је 1409. постао универзитетски центар у доба краља Ренеа. Заједно са преосталим делом Провансе постао је део Француске 1487. Краљ Луј XII je 1501. основао скупштину Провансе, која је постојала до 1789.
У Екс ан Провансу је рођен Пол Сезан (1839 — 1906), а живео је и Емил Зола.
Географија
[уреди | уреди извор]Клима
[уреди | уреди извор]Налази се на југу Француске, па има топлу климу. Просечна јануарска температура је 5 C, а просечна јулска је 22 C. Има 300 сунчаних дана и 91 дан са кишом. Само деломично је заштићен од дејства мистрала.
Клима (Екс ан Прованс) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 17,5 (63,5) |
23,6 (74,5) |
24,6 (76,3) |
26,9 (80,4) |
30,8 (87,4) |
34,8 (94,6) |
40,5 (104,9) |
38,8 (101,8) |
33,2 (91,8) |
30,0 (86) |
23,0 (73,4) |
19,6 (67,3) |
40,5 (104,9) |
Средњи максимум, °C (°F) | 11,5 (52,7) |
11,6 (52,9) |
15,2 (59,4) |
18,1 (64,6) |
22,4 (72,3) |
26,0 (78,8) |
30,7 (87,3) |
29,6 (85,3) |
26,1 (79) |
20,8 (69,4) |
13,5 (56,3) |
11,9 (53,4) |
19,8 (67,6) |
Просек, °C (°F) | 5,6 (42,1) |
6,0 (42,8) |
9,0 (48,2) |
— | 15,8 (60,4) |
19,3 (66,7) |
23,2 (73,8) |
22,4 (72,3) |
19,1 (66,4) |
14,9 (58,8) |
8,2 (46,8) |
6,9 (44,4) |
13,3 (55,9) |
Средњи минимум, °C (°F) | −0,4 (31,3) |
0,3 (32,5) |
2,7 (36,9) |
5,3 (41,5) |
9,2 (48,6) |
12,6 (54,7) |
15,7 (60,3) |
15,1 (59,2) |
12,1 (53,8) |
9,0 (48,2) |
2,9 (37,2) |
1,9 (35,4) |
7,2 (45) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −15,7 (3,7) |
−12,2 (10) |
−8,0 (17,6) |
−4,7 (23,5) |
−0,7 (30,7) |
4,2 (39,6) |
5,4 (41,7) |
6,1 (43) |
3,1 (37,6) |
−5,0 (23) |
−9,0 (15,8) |
−9,0 (15,8) |
−15,7 (3,7) |
Количина падавина, mm (in) | 54 (21,3) |
44 (17,3) |
40 (15,7) |
58 (22,8) |
41 (16,1) |
25 (9,8) |
13 (5,1) |
31 (12,2) |
61 (24) |
85 (33,5) |
51 (20,1) |
52 (20,5) |
555 (218,5) |
[тражи се извор] |
Демографија
[уреди | уреди извор]1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
67.943 | 89.566 | 110.659 | 121.327 | 123.842 | 134.222 | 142.534 | 140.684 |
Главне знаменитости
[уреди | уреди извор]- Широки булевар Мирабо (фр. Cours Mirabeau) са двоструким дрворедом дели град на два дела. Следи линију старих градских зидина.
- Катедрала Светог спасиоца (фр. Saint-Sauveur Cathedral) је углавном из 11, 12 и 13. века, а грађена је на бившем римском храму. Портал катедрале је готичког стила са помно изрезбареним вратима, а са стране се налази недовршени торањ. У унутрашњости се налазе таписерије из 16. века, други уметнички радови и када за крштења из 4. века.
- Надбискупска палата и романички клостар налазе се уз катедралу са јужне стране.
- Градска већница је грађевина класичног стила из средине 17. века. Има лепе дрворезе и велику библиотеку са многим вредним рукописима. Са стране се налази торањ са сатом, изграђен 1505.
- Екс ан Прованс има термалне бање, по којима је познат још од антике. Садашње бањско лечилиште изграђено је 1705. на месту античких бања.
- За Екс ан Прованс се често говори да представља град хиљада фонтана. Међу познатијима су „Фонтана четири делфина“, изграђена 1667. фонтана „Добри краљ“ из 19. века и велика фонтана Ротонда изграђена 1860.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Тераса и брасерија des Deux Garçons на булевару Мирабо, где су чести гости били Емил Зола и Пол Сезане
-
Булевар Мирабо
-
Градска већница
-
Крај градске већнице
-
Фонтана